Neretko u američkim i ostalim filmovima viđamo zaposlene amerikance i ostale strance po velikim firmama kako u svojim boksevima užurbano nešto pišu, pritiskaju dugmiće, pričaju telefonom, prodaju, kupuju - ukratko, muče se i izlažu stresnim situacijama usled kojih im popuštaju nervi pa donose puške na posao i ubijaju nedužne kolege, ili na neki drugi način ruše idealno zapadno društvo. U nastojanju da spreče ove incidente domišljati poslodavci pokušavaju da im zašarene inače sivi (ako ne crni) kalendar raznim "danima". Tu je "opušteni petak", "Povedi svog sina na posao Dan", "Idemo svi na izlet na kome ćemo se napiti i u ponedeljak praviti da se ništa nije desilo Dan" i razni drugi.
Ali, prosečni zapadni šljaker nikako nije očekivao da će doživeti ovaj dan: "Povedi svog ljubimca na posao Dan"!
Da, upravo to su ti zapadni naučnici smislili da motivišu radnike. Sudeći po tim njihovim istraživanjima, anketama, eksperimentima i čemu sve ne, rezultati su ohrabrujući : pozitivna promena u radnom okruženju (šta god to značilo), porast radnog elana, poboljšanje međuljudskih odnosa, smanjenje odsustva. Ove rezultate objašnjavaju prosto umirujućim efektom koji naši ljubimci imaju na nas. Ima tu i nešto o poznatoj osobi, poverenju ostalo psiho-trabunjanje. Kako bilo, cela ta stvar funkcioniše i ne žale se.
Autor ovog teksta ne može da ne zamisli situaciju u svojoj firmi:
Došla je koleginica sa svojom čivavom, kolega iz računovodstva je doveo bernandinca, portir nas je dočekao sa papagajem na ramenu, u kuhinji je nečija mačka (koja je u teranju), a onaj ekscentrik iz IT-a je doneo ništa manje nego PITONA. Direktorov vučjak se mota oko bernandinca (koji je u stvari bernandinka), a čivava (koja je u stvari temperamentni mužjak) se našao pametan da se takmiči za naklonost bernandinke. Živčan kao i svi mali psi odlučuje da stvar reši “na galamu”. Vučjak to nikako ne može da toleriše i samo otvara svoje čeljusti da proguta malog galamdžiju. Scenu početka haosa fino začinjava vriska vlasnice jadne čivave koja ne odstupa mnogo od vriska same čivave; tu je i direktorov, na naređivanje već navikao, glas koji neuspešno komanduje svom vučjaku. Čivava beži iz kancelarije u kujnu gde ne može da odoli mački – konačno neko ko je njegov kalibar. I onda ono čega smo se svi plašili: ludak iz IT-a puzi po hodnicima i doziva svog pitona. Sve to posmatra inspektor iz poreske uprave koji se sasvim neočekivano pojavio.
Ah, da. Zaboravio sam ženu iz knjigovodstva koju smo otpustili prošle nedelje zato što ne voli životinje. Ona nas je prijavila inspekciji.