OK. Odlučili ste se za kupovinu kućnog ljubimca.

Naravno:
- odredili ste mu mesto za spavanje u kući, mesto za hranu i vodu, mesto za nuždu;
- izračunali ste da možete da mu posvetite bar 2 sata svog vremena dnevno;

- smislili ste ime;
- pronašli ste pet shop u blizini i raspitali se o cenama hrane i eventualnih drugih potrepština;
- konsultovali ste veterinara o vrsti životinje koju nabavljate i eventualnim bolestima koji se treba čuvati;
- pouzdano ste utvrdili da niko u Vašoj porodici nije alergičan na životinju;
- pomirili ste se sa činjenicom da ćete svuda ići u odeći 'okićenoj' dlakama Vašeg ljubimca (ako ste se odlučili za dlakavu životinju)
- pomirili ste se sa 'mirisom' koji neizbežno dolazi sa životinjom (osim ako se radi o ribi, ali to je druga vrsta mirisa)
- znate da nigde ne možete da otputujete a da ne organizujete nekog da čuva životinju
- znate da će živeti kraće od vas i da će vam njegova bolest i smrt teško pasti
- znate da će praviti nepodnošljivu buku i nered u kući
- spremni ste da beskonačno raspravljate sa neistomišljenicima po pitanju vrste/rase životinje koju posedujete
- spremni ste da slušate/pričate beskonačne priče o kućnom ljubimcu
- spremni ste da (ako ste se odlučili za životinju koja zahteva šetnju) ustajete u cik zore i pospani po najgorim vremenskim uslovima trčite za Vašim ljubimcem uzalud ga dozivajući natrag

- spremni ste da pričate sa Vašim ljubimcem pred strancima iako će Vas smatrati za budalu

Šta? Ništa od ovoga niste razmotrili? Nemojte samo reći da ste životinju dobili kao poklon! Ili, prijateljeva životinja se porodila i posustali ste pod pritiskom dece!

Onda, snalazite se kako znate.